19. April 2024 12:02У школи за одрасле обележен је „Дан сећања на Доситеја Обрадовића“. Дани од 10. априла па до краја месеца, познатији су под називом „ДОСИТЕЈЕВИ ДАНИ.“
Наши полазници су се потрудили и направили пано у знак сећања на нашег великог просветитеља и првог српског министра просвете. Полазници су поред занимљиве радионице, научили пуно тога новог о животу и делу Доситеја Обрадовић.
03. April 2024 15:54Ово је пример како се школа у којој радите промовише и ракламира, што треба да буде део свачијег посла у образовним установама.
Новопазарски зборник је у најновијем, 46. броју објавио стручни рад наших запослених учитеља Ивана Шарчевића и библиотекара Славице Кузмановић под насловом "Школе за основно образовање одраслих од друге половине 20. века до данас – просветна улога и будући изазови ", стр. 213-226.
Рад представља прилог изучавању историје образовања и школства у Србији. Дат је кроз приказ области деловања школа за основно образовање одраслих и уочавање њиховог досадашњег развојног пута у друштвеном контексту. Школе за основно образовање одраслих у Обреновцу, Београду, Новом Саду, Сомбору су најзначајније институције у формалном образовању одраслих. Организација рада ових школа је претрпела одређене статусне и програмске промене које су им помогле да постану део националног формалног образовања. Мотивација одраслих полазника, неповољан социо-економски статус, брига о породици и недовољне мере на државном нивоу уочавају се као најважнији хронични проблеми у образовању одраслих.
Текст је у дигиталном формату доступан на следећој адреси:
Широм света данас се обележава Међународни дан писмености. УНЕСКО је 17. новембра 1965. прогласио 8. септембар Међународним даном писмености. Овај празник први пут је обележен 1966год. Његов циљ је да се истакне важност писмености за појединце, заједнице и друштва.
Писменост представља једно од основних људских права, али и предуслов за информисање и остваривање свих осталих права.
Око 16,1% светског становништва је неписмено, односно око 900 милиона људи. Разлози за то су многобројни, а у већини случајева непосредни узрок је недоступност образовних установа.
У Србији има око 850.000 функционално неписмених становника, или нешто мање од 14 одсто популације без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000. Са друге стране са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника што је скоро 11 одсто.
Међутим, писменост не подразумева само да особа зна сва слова и да уме да се потпише, већ и да ли може да употреби своје знање у свакодневном животу: да разуме прочитани текст, напише захтев, молбу или други документ, као што је на пример пословно писмо. Стога је 1970. године озваничен и термин функционална неписменост, који означава особу, која зна да чита и пише, али то не може да примени на разумевање текста или на пример на попуњавање уплатнице на шалтеру поште или банке.
Више од 50 одсто становништва Србије је компјутерски неписмено. Дигиталне вештине неопходне су за обављање пословних задатака, али и коришћење услуга као што су е-управа или е-трговина.
Резултати ПИСА истраживања указују на то да ученици не познају довољно свој језик, сричу док читају и не разумеју прочитано. Другим речима, око 35% деце у Србији је функционално неписмено. Један од разлога треба тражити и у употреби скраћеница и страних речи у дигиталној комуникацији, али и у недовољном броју прочитаних књига. У данашње време чак и вишетомна лектира се чита у виду препричаних издања на једноцифреном броју страна.
Стога, читајте, пишите, разговарајте што више са члановима породице, рођацима, пријатељима, познаницима и колегама. Негујте свој језик како бисте уживали у свим правима која вам припадају.