Дана 8.3.2018., у нашој школи, обележен је Дан жена у оквиру већ добро познатог књижевног поднева, које је овога пута названо ,, Жена као вечита инспирација ". У пригодном програму учествовали су многи наши наставници и полазници, а програм је изведен у боемском амбијенту за који је и овога пута била задужена наша креативна библиотекарка Славица Кузмановић. Иван Шарчевић, Милена Шишић и Јулијана Јанковић, отворили су књижевно подне разговором о жени која, по мишљењу Андрића, стоји на капијама овог света. Жена је инспирација уметницима била одувек, али је она и пожртвована мајка, кћерка, тетка, пријатељица, борац за своја права и бољи положај у друштву. Директор школе, Мирјана Гаџић, вратила нас је песмом А. Ахматове ,,Тебе се врло ретко сетим" у лепа времена буђења женске самосвести и избора на љубав. Наши полазници Миле Павловић и Филип Павловић отпевали су у част жена три композиције: ,,Ноћас ми је ружа процветала", ,,Одакле си, селе" и песму посвећену мајци. Таленат, непосредност и младост украсили су наше данашње дружење, као и омиљени стихови наших наставника о жени: песме Матије Бећковића емотивно је казивала Биљана Милковић, а имали смо прилику да чујемо и предивне песме Х. Л. Борхеса, А. Ромчиловића, А. Дедића, Весне Парун... Наши наставници су читали поезију и на другим језицима: наставник руског језика Лидија Вулета нас је својим сјајним извођењем песме ,,Писмо мајци" С. Јесењина довела до суза, наставник енглеског језика, Јована Бундало, казивала је на османском дијалекту дивне стихове султана Сулејмана посвећене султанији Хурем, а наставник разредне наставе Иван Шарчевић је указао на то да љубав може и да убије извевши одлично одломке песме Mi niña de Guatemala песника Х. Мартија на шпанском. Наставник математике у пензији, Мића Вилотијевић, је казивањем аутобиографске песме о љубави и пожртвовању све очарао и дотакао својом емоцијом. Подсетили смо се и знаментих жена српске историје и уметности, као што су Милунка Савић, Мира Ступица, А. Савић Ребац, Светлана Велмар Јанковић, Д. Максимовић. Дружење смо затворили закључком да је жена половина наше душе, како каже латинска изрека.