У оквиру пројекта „Увођење интердисциплинарног планирања и пројектне наставе у ШООО „Обреновац“, месец мај је био посвећен толеранцији, а презентација пројекта „Дрво толеранције“ била је последњег дана школске године у библиотеци школе. На основу рада са полазницима школе уочено је да не разумеју у довољној мери шта значи сам појам толеранција и шта се све под њим подразумева. На наставничком већу, у оквиру актива друштвених наука, као и у оквиру тима за самовредновање, одлучено је да се проблем и појам толеранције обради на свим часовима са различитих аспеката. „Дрво толеранције на зиду толеранције“, представљао је пано на коме су полазници школе заједно са својим наставницима и библиотекаром школе качили појмове који по њима најбоље описују толеранцију. Наставници српског језика, Мирјана Кујовић и Драгана Пејић, написале су скечеве у сарадњи са полазницима и обрадиле ову тему кроз ситуације које су полазницима блиске и свакодневне. Полазници су тада извели два скеча, а ученици шестог разреда: Наташа Марковић , Бојан Недељковић и Мануел Банчић су извели први скеч : Мануел: Звезда, Звезда, Звезда! Бојан: Партизан, Партизан, Партизан! Наташа: Шта је са вама? Урличете?! Нисте ми јасни. Мануел: Идемо на утакмицу. Навијам за Звезду, то је најбољи клуб. Бојан: Шта? Каква Звезда?! Најбољи је Партизан, зато се припази мало, мали. Пази шта причаш! Мануел: Немој ти мени мали. Скрати ту твоју језичину са тим твојим пропалим Партизаном, да којим случајем не попијеш батине! Наташа: Ау, станите, полако. Зар ви нисте добри другари? Сад се свађате ођедном због Звезде И Партизана. Смирите се, будите толерантни. Мануел: Шта да се смирим? Није ми више друг, чим навија за Партизан. Бојан: Ниси ни ти мени друг. Како навијач Звезде може да ми буде друг? Наташа: Смешни сте. То за кога навијате не треба да утиче на ваше пријатељство. Спортски дух подразумева поштовање противника и толеранцију различитости. Мануел: Е, Наташа, у праву си! Играчи различитих клубова се друже међу собом, а ми се свађамо као навијачи. Знаш, Боки, не смета ми уопште више то што навијаш за Партизан. Бојан: Ни мени не смета то што си ти звездаш. Стварно И ја видим да је Наташа у праву. Ма, пусти утакмицу. Нећемо да трошимо паре. Идемо нас троје као три права другара у град на пиће! Ученици шестог разреда, Никола Станковић и Филип Павловић, су извели други скеч: Филип: Никола, шта радиш сутра? Хтео сам да те позовем да одемо на рођендан код једног мог другара. Никола: Дивно, радује ме твој позив. Идем сигурно. Само реци ми код ког твог другара. Филип: Код Абидина. Никола: Ког па сад Абидина? Који ти је тај и где живи? Филип: То је један мој пријатељ Сиријац. Живи у смештају за азиланте, али правиће рођендан у Забрану. Диван је и велики човек. Никола: Ау, Филипе. Зар смемо да идемо на рођендан код њега? Знаш и сам да су у граду стално неки проблем са азилантима. Сад стварно нисам сигуран да ћу ићи. Филип: Никола, те лоше приче о азилантима су тотално нетачне. И они су људи као и ми. Никола: Јесу људи као И ми, алиииии… Филип: Шта ти значи то “али”? Да ли ти знаш да су мени живот спасили азиланти? Одбранили су ме од једне навијачке групе на станици. Међу њима је био и Абидин, с којим сам од тада постао велики пријатељ. Никола: Сад сам се тек збунио. Сви најгоре говоре о азилантима, а теби су спасили живот. Ићи ћу са тобом. Стварно си у праву, не смемо имати предрасуде. Затим је стручни сарадник школе, Андријана Миљковић приказала кратак филм на тему толеранције, а онда су сви заједно говорили о искуству рада на овом пројекту и томе шта све представља толеранција. Каква су била њихова сазнања пре и каква су сада, по завршетку пројекта? На крају презентације, полазници су на папирићима који су представљали листове дрвета још једном написали шта прво помисле када се изговори реч толеранција.