Људска универза Ајдовшчина- искуства са пројекта о мобилности

У четвртак, 02.11.2017. године, у библиотеци школе је организовано предавање које је имало за циљ да се запослени школе упознају са начином рада „Људске универзе Ајдовшчина“ из Словеније- школе којој су у посети биле директор ШООО „Обреновац“, Мирјана Гаџић, наставник биологије, Биљана Милковић, и андрагог школе, Андријана Миљковић, захваљујући пројекту „Интердисциплинарно планирање и увођење пројектне наставе у основну школу за образовање одраслих". На почетку предавања добили смо увид у то колико се разликује систем рада у школама у Словенији у односу на систем рада у школама у Србији и колико се значајно разликују бројке када је реч о одраслима са незавршеном основном школом. Сазнали смо какве програме примењују колеге у Словенији када је о образовању одраслих реч, па смо тако имали прилику да добијемо информације о, између осталог, Центру за самостално учење, Студијским круговима, Центру за међугенерацијско учење, Програму за запослене људе, ПУМ-у (Пројектном учењу младих одраслих особа), Горшка мултигенерацијском центру који, рецимо, представља централно подручје социјализације у локалном окружењу чији је циљ превенција преласка маргинализованих група у социјалну искљученост и сиромаштво. У оквиру овог центра сви они имају прилику да добију корисне информације о свим суштинским питањима, затим да прошире друштвене мреже, да се укључе у различите активности итд. Програми су различити, али дају могућност образовања за све заинтересоване кроз подстицање активног учешћа у друштву тако што подразумевају бесплатан облик неформалног учења одраслих које се одвија кроз размену знања, вештина и искустава међу учесницима групе и појединачно са менторима програма, затим промовисање међугенерацијске сарадње уз организоване и стручно подржане могућности за размену искустава и знања; дружење и активно слободно време, курсеви језика за путнике, друштвене вечери, планинарење (активно дружење суседних села), драма група, вежбање... Највише пажње је било посвећено пројекту ПУМ (Пројектно учење младих) -програм неформалног образовања настао у Словенији због смањења социјалне искључености најугроженијих група младих. Циљ је научити како се учи, формирати вештину иницијативности (самоиницијативно деловање) и предузетништва. Пројекат је замишљен да буде на добровољној основи и подразумева план личног развоја који се може мењати током времена предвиђеног за трајање. Програм се завршава када полазник савлада све планирамо, односно највећи део тога. Дефинишу се циљеви којима ће учесник у пројекту да стреми, као и рок за постизање истих. Дакле, имамо личне циљеве, као и циљеве на нивоу групе, а затим се одређује основни циљ пројекта, циљеви имплементације... Да би се полазници мотивисали, присутан је тимски рад који се заснива на лојалности, поверењу и интеракцији међу члановима. Присутан је индивидуални рад, као и рад у малим групама, примењују се формална предавања, рад на терену, онлајн алати са мултимедијалним изворима... Сваки програм је предвиђен за појединца и његове потребе и циљ му је подизање самопоуздања полазника. Кроз кратак филм који смо погледали, добили смо могућност да сагледамо како један такав пројекат тамо изгледа- пројекат „Урбани врт“. Дакле, од обичне њиве коју су полазници од општине добили да преуреде, добијен је врт са зачинским биљем чијом су обрадом добијене креме, хидролати, зачинска со, да би у последњој фази све производе полазници сами паковали. Током 6 месеци трајања пројекта, поред младих који су полазници програма Људске универзе и њихових ментора, у рад су били укључени и техничари који су им објаснили процес производње, затим полазници неких других програма (Међугенерацијски центар) и сама општина. Акценат се ставља на неформално- неформални односи и формалан рад; ментори нису наставници већ мотиватори; индивидуализован приступ и рад, а све то са циљем да би полазници формално били укључени у друштво. Дакле, неформалан рад кроз дневне/месечне и вишемесечне радионице води ка остварењу великих и малих формалних пројеката уз подизање мотивације полазника чиме се ради на оснаживању читаве заједнице јер постоји повезаност потреба полазника и локалне заједнице која се реализује кроз заједничку сарадњу. Наше колегинице су присуствовале и андрагошком семинару „Оспособљавање одраслих за изазове 21. века“ где је акценат још једном стављен на развојно образовање кроз развој и повезивање унутар локалне заједнице. На крају се поставља питање како најбоље применити искуства стечена у оквиру њиховог неформалног програма рада у наше формално образовање? За почетак, стављајући акценат на неформалан приступ испланирати пројекте на нивоу једног часа, недеље или месеца, и покушати са применом принципа рада ментора из Словеније. Затим, направити план о обради одређене заједничке теме у оквиру различитих предмета и заокружити је једним заједничким часом или тако тако што одређене елементе неке теме сваки наставник одради појединачно на свом часу, па заокружити све заједничком целина у виду презентације, кратког филма... Остаје нам могућност да малим корацима кренемо са применом нових искустава и метода рада и да у пракси оценимо да ли и у коликој мери имају позитиван пријем код наших полазника како би, у неком тренутку у будућности, добили прилику да имплементирамо неки од већих пројеката по угледу на колеге из Словеније.