Предавање „Опасност од оружја и експлозивних направа у школама“

У четвртак, 07.12.2017. године, у просторијама школе одржано је предавање „Опасност од оружја и експлозивних направа у школама“ као сумирање предавања са 3. Међународне научно-стручне конференције „Безбедност и кризни менаџмент –теорија и пракса, Безбедност за будућност 2017“ које је одржано у Обреновцу 28.-29.09.2017. На предавању су изнети етички аспекти безбедности у школама и као највећи проблем је изнето вршњачко насиље и наведено је шта је све потребно учинити у једној образовној установи по питању безбедности од вршњачког насиља и уопште од насиља. Као мере безбедности наведене су мере превенције и мере интервенције. Под мерама превенције подразумева се упознавање са правном регулативом, општим и посебним протоколом, затим усклађивање постојећих аката установе; израда Програма за заштиту деце/ученика од насиља (превентивне и интервентне мере); дефинисање улога и одговорности у примени процедура и поступака; развијање и неговање богатства различитости и културе понашања у оквиру васпитно- образовних активности; организовање обука за ненасилну комуникацију и конструктивно решавање конфликата; организовање разговора, трибина, представа, изложби о заштити деце/ученика од насиља; дефинисање правила понашања и последице кршења правила понашања; развијање вештина ефикасног реаговања у ситуацијама насиља; умрежавање свих кључних носилаца превенције насиља (Савет родитеља, Школски одбор, Наставничко веће, Ученички парламент) итд. Као мере интервенције наведене су усклађена и доследна примена утврђених поступака и процедура у ситуацијама насиља; сарадња са релевантним службама; континуирано евидентирање случајева насиља; праћење и вредновање врста и учесталости асиља путем истраживања, запажања и провера; подршка деци која трпе насиље; рад са децом која врше насиље; оснаживање деце која су посматрачи насиља за конструктивно реаговање; саветодавни рад са родитељима итд. Детаљно су објашњена и сва три нивоа насиља и шта сваки од њих подразумева, односно какве се све мере предузимају и које инситуције/појединци се укључују за решавање проблемских ситуација које су окарактерисане као одређени ниво насиља. Анализиране су конкретне проблемске ситуације које су се догодиле у другим школама, и расправљало о могућим решењима за дате ситуације. На предавању је изнето и тумачење закона о оружју и муницији, односно шта се све подразумева под појмом оружје, ватрено оружје, хладно оружје и минско-експлозивна средства. Посебно је наглашена опасност од коришћења забавне пиротехнике и последице које се могу јавити приликом њихове употребе. Добили смо и информацију да је током 2013. и 2014. године спроведено истраживање у Србији на узорку од 1344 ученика основних (седмог и осмог разреда) и средњих школа (од првог до четвртог разреда) у Београду и Новом Саду. Истраживање у Србији је резултат сарадње Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду и Виктимолошког друштва Србије. Реализовано је у склопу пројекта који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Истраживање показује да је степен делинквентног понашања веома висок (притом се мисли на писање графита, вандализам, ношење оружја, туче, крађе, злостављање животиња, конзумирање алкохола и наркотика). У прилог томе говори и чињеница да 40,8 % деце у школу носи хладно оружје и то ради сопствене заштите, док 10 % с ножем, палицом, ланцем дође у школу с немером да некога нападне, што све заједно представља веома узнемирујућ податак. Као решење проблема деликвентног понашања ученика, наведене су улоге сваког члана друштва посебно у процесу сузбијања деликветног понашања и развијања свести код деце о томе колику опасност представља поседовање било какве врсте оружја. Па тако улога наставника, као самосталне индивидуе, подразумева праћење ученика и уочавање проблема у понашању појединца: бежање са часова, туча, склоност ка лошем понашању. Улога тима, као унутрашње заштитине мере, подразумева разговоре, предузимање одговарајућих васпитно-казнених мера и позивањеродитеља (разредни старешина, директор, педагог, андрагог, психолог). Када је реч о институцијама као спољашњој заштитној мрежи, свака категорија има веома важну улогу- родитељи би, између осталог, требало да развијају позитивну породичну атмосферу и да чувају оружје ван домашаја деце, затим да прате њихово кретање, као и да контролишу трошење џепарца. Улога министарства је помоћ и подршка, затим контрола ситуације и одржавање различитих тематских предавања која би помогла у искорењавању проблема, односно његовог свођења на минимум. Улога медија подразумева едукативне програме и емисије, као и позитивне и поучне сервисне информације. Улога државе се огледа у контроли медија, санкционисање вандалског понашања. Примена свих ових корака довела би до решења проблема и подигла функционисање државе на један виши, бољи ниво у ком не би било места за коришћење оружја од стране деце у њиховом млађем узрасту, а касније и њих као зрелих и одраслих индивидуа.