ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Датум: 15. Februar 2023 11:27 Категорија: Вести

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. Године

Дан државности Србије обележава се у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је на верски празник Сретење, под вођством Карађорђа, у Орашцу, почео Први српски устанак, борба за ослобођење од вишевековног робовања под Турцима. На исти дан 1835. године, на великој Народној скупштини у Крагујевцу, кнез Милош Обреновић прогласио је први Устав Србије познат као „Сретењски устав“, који је означио и почетак савремене српске државности.
Творац устава је Димитрије Давидовић, а у Уставу су биле наглашене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине. Сретењски устав саставио је по узору на француске уставне повеље, а њиме је ограничен Милошев апсолутизам и уведена парламентарна монархија. Власт је сада први пут подељена на извршну, законодавну и судску, која, додуше, није доследно спроведена, али ипак представља напредак у подели власти, као принципа Француске револуције.
Како је назначено у Уставу, кнез Милош је остао шеф државе, али је извршну власт од сада делио са Државним саветом, састављеним од шест попечитељстава. Овај орган такође је сносио одговорност за кршење Устава. Народна скупштина била је трећи орган у овој подели власти, али њене одлуке нису биле обавезујуће.
Права гарантована овим уставом била су неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и право на избор занимања.
Под притиском сила попут Турске, Аустрије и Русије, Устав је већ у марту стављен ван снаге, а његов творац био протеран из службе. Ипак, и данас се сматра једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава, како свог доба, тако и у историји Срба.