Дрво толеранције

Датум: 22. Jun 2018 19:20 Категорија: Вести

У оквиру пројекта „Увођење интердисциплинарног планирања и пројектне наставе  у ШООО „Обреновац“, месец мај је био посвећен толеранцији, а презентација пројекта „Дрво толеранције“ била је последњег дана школске године у библиотеци школе.

На основу рада са полазницима школе уочено је да не разумеју у довољној мери  шта значи сам појам толеранција и шта се све под њим подразумева. На наставничком већу, у оквиру актива друштвених наука, као и у оквиру тима за самовредновање, одлучено је да се проблем и појам толеранције обради на свим часовима са различитих аспеката.





„Дрво толеранције на зиду толеранције“, представљао је пано на коме су полазници школе заједно са својим наставницима и библиотекаром школе качили појмове који по њима најбоље описују толеранцију.












Наставници српског језика, Мирјана Кујовић и Драгана Пејић, написале су скечеве у сарадњи са полазницима и обрадиле ову тему кроз ситуације које су полазницима блиске и свакодневне. Полазници су тада извели два скеча, а ученици шестог разреда: Наташа Марковић , Бојан Недељковић  и Мануел Банчић су извели први скеч :

Мануел:  Звезда,  Звезда,  Звезда!
Бојан:  Партизан,  Партизан,  Партизан!
Наташа:  Шта  је  са  вама?  Урличете?!  Нисте  ми  јасни.
Мануел:  Идемо на  утакмицу.  Навијам за  Звезду, то је  најбољи  клуб.
Бојан:  Шта?  Каква  Звезда?!  Најбољи  је  Партизан,  зато  се  припази  мало,  мали.  Пази шта  причаш!
Мануел:  Немој  ти  мени  мали.  Скрати  ту  твоју  језичину  са  тим  твојим  пропалим  Партизаном,  да  којим  случајем  не  попијеш  батине!
Наташа:  Ау,  станите,  полако.  Зар  ви  нисте  добри  другари?  Сад  се  свађате ођедном  због  Звезде  И
Партизана.  Смирите  се,  будите  толерантни.
Мануел:  Шта да  се  смирим? Није  ми  више  друг,  чим  навија  за  Партизан.
Бојан:   Ниси  ни  ти  мени  друг.  Како  навијач  Звезде  може  да  ми  буде  друг?
Наташа:  Смешни  сте.  То  за  кога  навијате не треба  да  утиче  на  ваше  пријатељство.  Спортски  дух  подразумева  поштовање  противника и  толеранцију   различитости.
Мануел:  Е,  Наташа,  у праву си!  Играчи  различитих  клубова  се  друже  међу  собом,  а  ми  се  свађамо  као навијачи.  Знаш,  Боки,  не  смета  ми  уопште  више  то  што  навијаш  за  Партизан.
Бојан:     Ни  мени  не  смета  то  што  си  ти  звездаш.  Стварно  И  ја  видим  да  је  Наташа  у  праву.  Ма, пусти утакмицу.  Нећемо  да  трошимо  паре.  Идемо  нас  троје  као три  права  другара  у  град  на  пиће!  



Ученици шестог разреда, Никола Станковић  и Филип Павловић, су извели други скеч:

Филип:  Никола,  шта  радиш  сутра?  Хтео  сам да  те  позовем да  одемо на  рођендан  код  једног  мог  другара.
Никола:  Дивно,  радује  ме  твој  позив.  Идем  сигурно.  Само  реци  ми  код  ког  твог  другара.
Филип:  Код  Абидина. 
Никола: Ког  па  сад  Абидина?  Који  ти  је  тај  и  где  живи?
Филип:  То је  један  мој  пријатељ  Сиријац.  Живи у  смештају  за  азиланте,  али  правиће  рођендан  у  Забрану.  Диван је  и  велики  човек.
Никола:  Ау,  Филипе.  Зар  смемо  да  идемо  на  рођендан  код  њега?  Знаш  и  сам  да  су  у  граду  стално  неки  проблем  са  азилантима. Сад  стварно  нисам сигуран  да  ћу  ићи.
Филип:  Никола,  те лоше   приче  о  азилантима  су  тотално  нетачне.  И  они  су  људи  као  и  ми.   
Никола:  Јесу  људи као  И  ми,  алиииии…
Филип:  Шта ти значи  то  “али”?  Да  ли  ти знаш  да  су  мени  живот  спасили  азиланти?  Одбранили  су  ме  од  једне  навијачке  групе  на  станици.  Међу  њима  је  био и Абидин, с којим  сам од  тада  постао  велики  пријатељ.
Никола:  Сад  сам се  тек збунио.  Сви  најгоре  говоре  о азилантима,  а  теби  су  спасили  живот.  Ићи  ћу  са  тобом.  Стварно  си  у  праву,  не  смемо  имати  предрасуде.       











Затим је стручни сарадник школе, Андријана Миљковић приказала кратак филм на тему толеранције, а онда су сви заједно говорили о искуству рада на овом пројекту и томе шта све представља толеранција.









Каква су била њихова сазнања пре и каква су сада, по завршетку пројекта? На крају презентације, полазници су на папирићима који су представљали листове дрвета још једном написали шта прво помисле када се изговори реч толеранција.